'Bas kad se najmanje nadas - desi se.'

Od toga dana vise nista nije bilo isto.Meni vise nije bilo do zezanja,htela sam da se smirim.Da nadjem nekog ko ce da me voli bez obzira na sve.Da nece biti sa mnom iz koristi ili tako nesto.Da s tim nekim mogu da se opustim,a ne da budem ono sto nisam.Trebao mi je neko jak - da me brani kao otac.Jer kroz pola mog zivota otac je bio jako udaljen,i nisam imala sve osobine te uloge.Neko da cuva tajne,da me razume,i bude uvek raspolozen pred amnom - bas kao True Friend.Neko ko ce uvek biti tu za mene ,i da ga pozovem u 3 ujutro posle iscrpljene veceri - bas kao brat.I ona najbitnija osobina .Kao da smo u braku.Kao muz.Cak i posle toliko svadja prepreka,da nas uvek veze jedna nit koja ne moze da se odvoji.Kako kazu posle svadje uvek sladje :)..Iako sve ostaje u secanju.U medjuvremenu upoznajem osobu koja mi znaci i znacice sve u zivotu.Koja mi je uvek pre svih.Ali on nije neko koga volim.On je neko koga obozavam.Moj najbolji drug - moj brat - moje sve - moj Macak.Uvek je bio tu da me nasmeje.Da me oraspolozi i podigne posle svakog pada.Ali sve se to nekako zbivalo brzo.Decko koji me je do tada smarao,napokon sam pristala da se vidimo posle duzeg razmisljanja,i to samo zato sto sam skapirala da je nekad bolje upoznati ljude jer nije sve u izgledu,kao sto sam do tad mislila.Cekao me je u pola 21h kod mesta blizu mesta gde stanujem.Sedeo je na klupi i gledao kako prilazim.Tog dana mi nije bilo do nicega .Jednostavno nije bio moj dan ....Prisla sam laganim korakom,sela na klupu i rekla onako hladno,nezainteresovano ''cao''.Izbegavala sam njegov pogled prvih sat vremena koje su prosle jako brzo ni ne osetivsi ih..:)..Taj decko je bio drugaciji.Imao je mng lep osmeh.Jako duhovit sto mi se svidjalo.Priblizavali smo se jedno drugom s vremena na vreme,ali znala sam da nista nece da se desi.Prvi put u zivotu osetila sam ''strujicu'' koju su mi pre toga mnogi opisivali.Osecaj je bio predivan.